PIŠE Milan RAKOVAC
Moji wannabe memoari - work in never ending progress: Mirko Kovač (2. dio)
(Nastavak iz prošlog broja) Zapisah u kratkoj priči naslovljenoj ntsantsantsa (onomatopeja brzog ritma turbofolka): Si mislim gledajuć glavurde u crnim očalima i crnoj bossvalentinoitd obleki; pas mater i cucku! Pa ovo je nova vrst živih bića, ikiš? DedekKajmbumščak, homo erectus, homo sapiens, homo faber pa Heuzingin homo ludens pa Krležin homo cilindriacus pa ibermenš germanicus (und croatus, naturlich) pa izgradit ćemo novoga čovjeka pa ovi homo ntsantsantsacus, marva&barabe&luftiguzi& pišmevritići analfabetski puni love: škart, šuft, šrot... I tak kruže, teške kurve. A ja na bicošu i bedinerica z četiri cucka i dva penzića čekamo jer bi šteli preč prek, bilo kam! Nemreš prejti! Al teške kurve nisu kurve, ono, callgirls, kalašture, kamenjarke, pasuljare, uličarke, stunde-dame, štajegrice, vlačuge, flojse, faćkalice, šmizle itd. Doduše. U merdžigenšeru i bendži i osmici ima i nji’ja. Al’ one nisu teške kurve, one su žene mudre kaj kretenima muškim naplaćuju masno. Svaka čast! Teške kurve su za volanom u pruskofratarskim frizurama sa masu keša u gelttašni.