Iz Bara nam se javio Žarko Đinović, podvodni ribolovac koji je testirao nove gume na najbolji mogući način. Evo kako je to bilo:

– Poslije duže pauze polako se vraćam ronjenju. Prvih par dana i nije bilo nekih ulova pa je sve bilo više kao neki trening i vraćanje u formu .

A toga se dana nekako uspijevam posložiti da uskočim nekih sat-dva u more jer sam stavio nove gume i jedva sam čekao probati ih.

Puška je inače Seatec Snake 100 na kojoj su mi prethodno bile gume 2×14 milimetara, a u novoj postavi su stavljene nove od 16 milimetara – priča nam Žarko.

– Ulazim tako u more oko tri popodne, ne nadajući se nekom ulovu.

Nije to ni bila neka pozicija nego više da probam pušku.

I premda se nisam nadao ulovu, nisam očekivao da u moru neću vidjeti baš nijednu ribu, čak ni sitnu.

Kroz glavu mi prolazi kako sam s kolegom nedavno komentirao da se sva riba sakrije kad je u moru neki predator.

Odrađujem nekoliko čeka, ali se ne događa apsolutno ništa.

Poslije nekih pola sata do možda sat ronjenja, nailazi mi jato gofića i tada pogađam jednog, ali s obzirom da nisu bili previše krupni mislim se onako sam sa sobom:

– Ma nije se zbog njih sakrila sva riba…

Odrađujem još nekoliko čeka i ponovo veliko ništa. Nit’ šta prilazi, nit’ se pojavljuje.

Odlučujem se za povratak i usput da ponovim koju čeku.

Tako zaranjam na jednu poziciju gdje inače nikad ne zaranjam.

Čak nije ni bilo dobrog mjesta da se sakrijem – nastavlja Žarko svoju priču.

– Spuštam se iza jednog kamena veličine lopte koji ne pruža skoro nikakav zaklon i odmah mi se pojavljuju dva šnjura.

Pratim ih pogledom kako se vrte oko mene ali ih ne gađam, samo onako gledam njihovu igru. Oni odlaze, a ja polako ostajem bez daha i odlučujem se na izron.

I dok sam podizao glavu ugledam dvije pogoleme siluete kako se kreću prema meni.

More nije bilo baš bistro tako da ne uspijevam jasno vidjeti šta je u pitanju.

Podižem pušku prema njima i one se trenutno okreću bočno za odlazak.

Čini mi se kao da mi nisu u dometu, ali svejedno brzo ciljam ribu onako po sredini i strijela kreće pa što bude.

U tom trenutku i izranjam. Nemam otpora na pušci tako da ne znam ni jesam li je pogodio.

Sačekao sam par sekundi na površini i tada se konop počinje napinjati.

Riba snažno izvlači nekih 15 metara nakon čega jednako naglo staje.

Dok sam je dovlačio nije pružala neki otpor, ali kad sam je dovukao, kad me je ugledala izbliza ponovo je podivljala.

U tom bijegu mi nekako izbezumljeno dolazi iza leđa i provuče mi se kroz noge.

Tu sam je i uhvatio nogama i odmah rukom za škrge.

Nakon toga više nije pružala nikakav otpor.

Zadovoljan izlazim iz mora.

Susreću me lokalni ribari i svaki je procjenjuje na svoj način, ali jedino vaga pokazuje pravu težinu.

Vaga je kazala da je bila teška 6,42 kilograma.

To je moj osobni rekord, moja najveća strijelka koju sam ikada ulovio – ispričao nam je Žarko Đinović.

Povezane vijesti

• MEMORIJALNI KUP ERIK RADIN: Čak 18 ekipa ulovilo 100 kilograma ribe i "divljači"
• Odličja za dvije istarske ekipe na Državnom ekipnom prvenstvu u podvodnom ribolovu
• Puškom joj skratio muke. Ulovio vranu kojoj je iz analnog otvora virila struna na čijem je kraju bila udica