PIŠE Nenad MARJANOVIĆ

ORDINACIJA DR. FRICA: Evviva il turismo e la liberta

Pa, mili brate, svašta zbrajamo, hvalimo se, ali i dalje mrzimo turiste. Nerviraju nas na svakom koraku, a kronikus popizditis doživimo kada se nad Istrom navuče naoblaka pa svi oni koji su se do pojave tih oblaka izležavali požele vidjeti Pulu. Krenu na put, uzjašu svoje konje i pođu osmotriti Arenu, tu najljepšu svjetsku pozornicu na otvorenom. Požele se prošetati pokraj naših stupića, požele vidjeti onu slastičarnicu u Kandlerovoj, zažele stajati u prometu satima

Ilustracija (snimio Milivoj MIJOŠEK) / Nenad Marjanović

Ilustracija (snimio Milivoj MIJOŠEK) / Nenad Marjanović


Zanimljivo je kako naši ljudi imaju poseban odnos s turizmom: od njega žive, za njega žive, ali ga mrze. Ovih dana čitam komentare kako će sve biti bolje kada odu turisti. Je, tako je bilo i s komunistima. Mislim, nije neka paralela, ali tek kad su nestali, krenuo je onaj vic: tata, jesu komunisti stvarno bili crveni? Ne crveni, sine, oni su bili zlatni, zlatni, sine. Da se razumijemo, nikada mi nitko nije niti mili sekunde bio član partije. Zato se mogu bez straha šaliti na ovu temu.

No, vratimo se na turizam. Ljudi su iznajmili sve što se iznajmiti da, neki od njih "ljetuju" na Fratarskom da bi stan dali u najam. Njih mogu skužiti, ja bih isto mrzio nekoga 'ko mi spava u stanu, budimo realni. Mediji svaki dan prebrojavaju noćenja, broje turiste, zbrajaju prihode. Nikada mi nije bilo jasno zašto netko ne krene zbrajati ležanje, izležavanje, drijemanje, kunjanje, pa napiše da je u Hrvatskoj ostvaren rekordan broj izležavanja, da je Hrvatska turistička zajednica zadovoljna ostvarenim brojem zijevanja, najviše je turista zijevalo u Rovinju, a Poreč je prvi u drijemanju.

Pa, mili brate, svašta zbrajamo, hvalimo se, ali i dalje mrzimo turiste. Nerviraju nas na svakom koraku, a kronikus popizditis doživimo kada se nad Istrom navuče naoblaka pa svi oni koji su se do pojave tih oblaka izležavali požele vidjeti Pulu. Krenu na put, uzjašu svoje konje i pođu osmotriti Arenu, tu najljepšu svjetsku pozornicu na otvorenom, požele se prošetati pokraj naših stupića, požele vidjeti onu slastičarnicu u Kandlerovoj, zažele stajati u prometu satima.

Puležani naprosto obožavaju kada se turisti iz ostatka Istre odluče spustiti do Pule. U tim trenucima zavlada ushit, sladostrašće, Pulu obuzme kolektivni orgazam. To je nekako kao u onom vicu kad tip kaže, "već sam tri mjeseca član teretane, a nisam ni grama smršavio, morat ću osobno otići tamo vidjeti šta se zbiva". Nadam se da će naši gradski oci drugu turističku sezonu dočekati spremniji i da će se Zoro zaštitnik turizma, naturizma, hrvatskog jezika i čiste filozofije napokon obračunati s IDS-ovim stilom zbrajanja, prebrojavanja, razračunavanja turističkih uspjeha. Vrijeme je da se krene.

U Fažani je SDP, recimo, počeo računati koliko se srdela, a koliko sardona pojelo u vrijeme sezone. Kažu da su im čak porasli i pokazatelji za pojedeni savor s inčunima, a da se utrostručio broj pojedenih zerica ili girica, ako vam je tako draže, u odnosu na Titove dane. Pa šta čeka pulska koalicija? Zašto ne zbroje koliko su puta ljudi zajašili na stupiće u centru, koliko je stranaca pišalo u parku jer nemamo javnih toaleta, koliko je u noćnim satima ljudi obavilo nuždu na otvorenom? Zašto se svi prave mutavi?

Nadam se samo da mi Greta Grimm sada neće napisati, jebiga, kako ste glasali, tako imate. Znam, Greta, pardon Zlatko, znam, sve znam. Elem, sve pet, kako bi rekli naši stari, ali garantiram da bar vas osam od deset nema pojma 'ko nam je ministar turizma. Je l', niste sigurni ni imamo li ministra ili ministricu? Eto koliko nama znači turizam, eto koliki smo licemjeri, nikada nismo zadovoljni, ali svi znamo šta ne valja, a da pritom nemamo pojma što želimo. I tako u krug, iz tranzicije u tradiciju.

Tranzicija je kod nas tradicija, kao briškula i trešete, kao žgvacet, fuži, njoki, riži-biži, kapuz z ovcon i mali bičerin. Kamo god da krenemo, u tranziciji smo. Ja od kada znam za sebe jedino što je uvijek tu je tranzicija, uz Josipa Manolića, jedino su oni konstanta. Ajde da završim s tim turizmom: ja koji sam othranjen od turizma, nikada osobno nisam jednog centa zaradio od turizma. Roditelji su mi cijeli svoj radni vijek proveli u turizmu, jedan i drugi u Arenaturistu, a ja nisam nikada ništa iznajmio.

Možda jednog dana iznajmim ovaj prostor, ovu kolumnu, možda netko od budala poželi dok ljetuje nešto objavljivati, možda iznajmim ordinaciju pa 'ko živ, ko mrtav. Stvarno mislim da bi pulska gradska vlas morala početi razmišljati u ovom pravcu. Šta bi bilo loše, recimo, da Zoričić iznajmi gradonačelničku funkciju turistima? Da, recimo, stranci uzmu u najam funkciju pročelnika za kulturu, da neki bogati pojedinac uzme na mjesec dana Pulasport, da se pojavi neka grupa koja unajmi Lučku upravu, dobro papa, zajebava se, liže sladolede.

Već vidim turističku ponudu stoljeća: Fažana i sve sardele iznajmljene strancima, Politička škola mjesec dana u rukama bogatih pojedinaca iz Kine. Naslovi bi mogli biti prava bomba, a lova bi se okretala. Ja znam bar deset stranih državljana koji bi sezonski unajmili istarski Možemo! Kakva bi to ponuda bila, uzmeš IDS na tjedan dana, napraviš dar-mar, popiješ sva vina, sve urbaniziraš, pa onda s ekipom iznajmiš HDZ na sedam dana, brate mili, krkali bi na kartice i po Beču, da ne pričam kako bi inače pusti SDP bio atraktivan egzibicionistima koji vole osamu, ćorsokak i neizvjesnost.

Toliko sam toga ponudio da više stvarno nemam pojma šta da smislim, a da me komentatori pohvale. Oni moji, anonimni, pizduni, kukavice, da oni napišu nešto lijepo o meni i mojim idejama.

Povezane vijesti


Podijeli: Facebook Twiter