PIŠE MILAN RAKOVAC
Balada bezizlaza: Štijući blasfemije
Milan Rakovac (Arhiva Novog lista)
Naslov je sarkastična pjesma, koju su znali zapjevati moj otac i njegova škvadra, nasrid Dopolavora u S’utLavrieču, a domaći fašišti bi rekli – »cante, cante, ma la pagare ben…« po komunu se užalo reči - »Rahovci picia Mosca«, a materini pak Štifanići »picia Parigi«. U našoj hiži se je vajk molilo, did mi Ive, njegova dva brata stari ragači Miho i Tuome, pak se je kantalo Velebitu i Vrbniče na morem i nag las štilo Kačića i Danicu…
Kvarat stolitja se živilo kad će maćeha (Italija) poj remiengo: da je reka jedan da su rekli Rovinjieži, rossi come quei papaveri, da do Božića fašišti propadaju, pak da će ben do Vazma. I tako od sviete Luce do Božića do Mladega lita do pusta do Lovrečeve do sviete Marije Male, od 1919. do 1943.
Levant pak danas krvari, a krv i zlo mogu se u tili čas preliti (zakon spojenih posuda) posvuda, pa I do nas ovdje. I svih ostalih. Pa vam danas pišem »didaktiku« ča je bilo kad je Istra bila svejedan kibuc, sveijiena »Gaza«.
Negdje na proljeće 1944, u petoj godini života, postao sam ratnik, duboko svjestan svog muževnog posla. Prvo: Naoružan do zuba - u našen kažunu u Zablogu san naša u garmi berettu 9 milimetri, crlenu bomba’a’man, i soldački pleteni pas. Se razumi, doma muoji to nisu znali…
Drugo: A ča ja nis zna, to me je navadija naš brek Griveš, t’r forši bi did mi i utac bili ustali živi – Da su slušali Griveša?: Vržmo – jeno jutro Griveš laje na našen portunu na čovika ča bi stija puoj h nami u hižu. A Griveš je lipo zna koji su naši a koji su banda – fašišti, Tudeški, Tatari, naše domaće špije ča su bile povidale da spu pod dubon u Zablogu partizani pak su hi črni brieki pobili svih jedanajst pak smo hi vozili na vozu kroz sielo a mrtve ruke su pale kroz škale i strgale po putu a žene su proklinjale aj sime van se zatrlo i simienja sime ča ste nan dicu pobili… Intanto, Griveš laje, se levan bliže, a ta naš čovik u lipoj monduri mi se smihlja I pita me di su mi mama I tata, a Griveš samo ča ne zruši portun I I razgrize mu grkljan… potle, ma potle potle, su mi pvidali da ta cierti bija niki Ljtićevcac, ča da su bili najhuji mrež četniki. Ja biž u hižu a stric Miho me uzme na kolina, me cunca i mi šapće pismu: »majko moja gledaj ga jaše konja bilega«.
Pak potle, ma jur star deboto kako strici oca mi Miho i Tuome, samega sebe siden sebi na kolina i si štijen pismu suoju, baladu bezizlazja.
Infobox (Okvir):
Štijući blasfemije
Štijen blasfemije, srhi triesu, mal d’Africa me cidi u fiebri ča iman kuraja još to ča reći.
Janko Polić Kamov 1900: »Od kolijevke jer život naš do groba tek vuče kola teških zakonika/i savija se poput vječnog roba/pod sramnom knutom glupog redarnika«.
Srečko Kosovel 1920: »Po Evropi že strašijo mrliči - ideje. Odprite muzeje za nacionalizem, za mrtve ideje. Odprite grobnice! R.I.P.«
Pier Paolo Pasolini 1960: »Quanto al futuro, ascolti: i suoi figli fascisti veleggeranno verso i mondi della Nuova Preistoria.«
Fašistični sini budućnosti jedreći spram svjetova Nove Prahistorije!
Ča ću, di ću, kamo ću? Gledan kroz bain najti Danicu zvizdu slavinsku,
ma je ni viti, požerala je črnina vaseljene, pak mrež zvizdah najden Tina.
Tin, tintintin trnka nidi za me zvono voluovsko,
»din don din je umra barba Martin« Črnjin, ma ča da svejeno nis sam?
Muoj mysterium tremendum, ma ča ću ni pisati?, Štijući blasfemije svih tih meštri, svih tih libri, svih tih libri ča hi ne rivan proštiti.
O Dostojevski: »Kad su postali zločinci, izmislili su pravdu,..kako bi ju očuvali, izmislili su giljotinu...«
O Sartre: »Znao sam dobro da je to Svijet, potpuno goli Svijet, koji se odjednom pokazuje, te sam se gušio od srdžbe na to veliko besmisleno biće«…
O Duerenmatt: »Jer čovjek je postao sitničav i ne može biti zadovoljan bez smisla,
i zato podnosi sve, osim slobode da zazviždi na taj smisao«.
O Wilde: »Mi smo komedijaši bola. Mi smo clowni slomljenih srdaca«.
O Orwell:«Ona (totalitarna država) uspostavlja neosporne dogme, i mijenja ih iz dana u dan. Proglašava se nepogrešivom, a istodobno napada sam koncept objektivne istine«.
O Slataper: »Vi tendiamo la mano, e vi preghiamo d’esser giusti con noi, come noi cerchiamo di esser giusti con voi«.
Pružamo vam ruku, i molimo da budete pravični s nama, kao što mi gledamo biti pravični s vama.
O Nazor: »Va njazlu će orla tice miš kotit se, crvi gmizat. I nevesti će raskinut facol modri rakamani«,
I se razminjen u črnen špeglju,
išćući svitlost čovičnu u prahu mrtvih i živoj njin besid:
Di su kunfini? ‘Ko ćes ‘ko nieš, moraš se vrći proti deštini!
’Ko ćeš ‘ko ni’eš ‘ko si se moraš puštiti raspieti i zatrti, ‘ko ćes ‘ko ni’eš
moraš klieti i proklieti i proklet biti.
Povezane vijesti
Podijeli: Facebook Twiter
