David Smoković: Završio je prvi tjedan u kojem nisam išao u školu. Moram priznati, ova situacija mi se nimalo ne sviđa. Moj stariji brat i ja smo kod kuće, a mama radi. U uredu gdje radi su samo ona i šefica pa mislim da je jako mala šansa da se zarazi.

Moj tata radi u Italiji. Kad su zatvorili brodogradilište poslali su radnike kući. Moj tata je stigao u Hrvatsku, ali mora biti u samoizolaciji dva tjedna. Fali mi jako jer ga nisam vidio već pet tjedana. Roditelji su mi objasnili da je korona zarazna i da se trebamo čuvati. Moramo često prati ruke i što manje se družiti. Mene nije strah korone jer mislim da mi ne može ništa. Kažu da bih je mogao prenijeti na starije, a ja to ne želim.

Mislim da se moji roditelji boje. Poduzimaju sve da se ne zaraze. Nadam se da će korona brzo proći kako bismo mogli nastaviti normalno živjeti.

Karla Lovrinović: Prošao je prvi tjedan u kojem nisam išla u školu. U kući sam s roditeljima i bratom. Kat ispod nas žive djed i baka.

Svaki dan pratim školski program, vježbam i čitam. Povremeno se igram s bratom u dvorištu koje je ograđeno. Svi smo stalno kod kuće osim mame koja je do danas radila. Sada je na godišnjem odmoru. Roditelji su mi objasnili da se ne smijem kretati zbog koronavirusa koji se prenosi s jedne na drugu osobu kad je netko zaražen. Često perem ruke sa sapunom koji mi je mama kupila. Imam i masku, ali je kod kuće ne koristim.

Mislim da će ovo brzo proći ako se svi budu pridržavali uputa. Tada ćemo opet ići u školu i družiti se. Sigurna sam da to svi jedva čekamo.

Karol Anton Odobašić: Zbog koronavirusa morali smo ostati kod kuće. Tako sprječavamo da se opasni virus ne proširi više. Ja živim u kući na Busoleru. U istoj kući žive moja baka i djed, pa se svi bojimo da virus njih ne napadne. Mama mi je rekla da je korona najviše opasna za stare ljude. Moja mama je novinarka i stalno piše o koronavirusu. Zbog toga smo u izolaciji i tata, i mama, i seka i ja. Mi nismo zaraženi, ali izolacijom čuvamo sebe i druge. Ja nisam uplašen zbog korone jer se čuvam, ali se roditelji boje. Mislim da će virus brzo proći ako ostanemo kod kuće.

Korina Ćosić: Prvi tjedan u kojem nisam išla u školu je završio. Kod kuće sam s roditeljima, bratom i psom. Sve je drugačije. Kad gledam kroz prozor nema nikoga. Ljudi u automobilu su s maskama. Tužna sam. Ne bojim se, niti išta takvo, nego mi je dosadno. Fale mi prijateljice i dućani. Roditelji su mi kući i rade svoj posao preko laptopa. Gledam školu na trećem. Mislim da su je mogli napraviti bolje. Ponavljam gradivo iz prvog polugodišta. Igram se i učim. Nije tako loše, ali bilo je bolje prije korone. Nisam mislila da ću ovo ikad reći, ali fali mi škola. I, da! Ne bojim se zaraze, ali mislim da se moji roditelji malo boje.

Lovro Perković: Završio je prvi tjedan u kojem nismo u školi. Ja sam u svom domu i tamo me mama i tata čuvaju. Mi pazimo na moje bake i djede jer su oni u rizičnoj skupini za koronu. Moj djed ne shvaća baš da ne smije doći blizu nas, ali ga moj tata svaki put upozori. Moja obitelj se ne boji korone, ali jako paze da se netko od njih ne zarazi pa da oni zaraze drugoga. Ja se u stanu ne osjećam dobro, a ne mogu ići vani, ne mogu trenirati i ići u školu. Fale mi prijatelji i učenje u učionici. Ali najbitnije je zdravlje i zato moram poštivati savjete.

Lena Kolarić: Završio je prvi tjedan u kojem nisam išla u školu. Ja sam u svom domu i cijela obitelj je na okupu. Tata se prošli tjedan vratio iz Italije. On je u obaveznoj kućnoj izolaciji. Nema nikakve simptome bolesti. Mama i tata su mi objasnili da je korona opasan virus. Brzo se širi i prenosi se slinom i dodirom. Moramo često prati ruke. Moja mama sve čisti s dezinfekcijskim sredstvima jer nas želi zaštititi od virusa. Ne smijem se družiti s prijateljima i moram biti u stanu. Ali i ovako mi je jako lijepo. Svi smo zajedno i igramo razne igre. Ja sam uplašena jer znam da je taj virus opasan i ne želim da se netko iz moje obitelji zarazi. Moji roditelji se boje korone i ne žele da se zarazimo ni mi, a ni netko iz naše obitelji. Oni stalno prate novosti o virusu i upozoravaju nas na obavezno pranje ruku. Želim da svi oboljeli čim prije ozdrave. Svi ostanite u svojim kućama da se smanji broj zaraženih!

Manuel Milaković: Prošao je tjedan kako nismo imali nastave u školi. U prvo vrijeme je bilo zanimljivo, ali sada sve više vidim kako je bilo lijepo u školi i koliko mi fale prijatelji. Sada učim preko TV-a i to mi je zanimljivo. Svaki dan šećem s roditeljima i bratom po prirodi i beremo šparoge. Ne družim se s prijateljima, ali zato postoje oni preko igrica pa se čujemo svaki dan i igramo zajedno. Mama iz ormara svaki dan izvadi neku novu društvenu igru pa se zabavljamo. Mama i tata su mi objasnili sve o koronavirusu i mogu reći da me malo strah. Jedva čekam da to sve prođe i da bude sve kao prije.

Natali Božić: Završio je prvi tjedan u kojem nisam išla o školu. Ja sam u svom domu. O meni brinu mama, tata i sestra. Roditelji su mi izolaciju u kući objasnili kao najbolje rješenje protiv širenja koronavirusa, budući da se on prenosi s osobe na osobu. Nisam uplašena jer su svi u mojoj obitelji trenutno zdravi. Mislim da se moj roditelji ne boje zaraze. Tata zbog toga što još uvijek ide na posao. Mama se ne stigne brinuti o tome jer stalno razmišlja kako će svoj posao obavljati od kuće u miru i tišini. Razmišljam o tome kada će sve ovo završiti, kada ću se vratiti u školu i ponovno se igrati sa svojim prijateljima, jako mi svi nedostaju.

Sara Soldatić: Završio je prvi tjedan u kojem nisam išla u školu. Tata me odvezao kod bake i djeda u Smoljance. Sve zadaće koje smo imali do sada uspješno i marljivo sam rješavala. Za mene se brinu baka i djed. Boravim u kući i vani u dvorištu. Osjećam se odlično. Moji roditelji su mi objasnili da je samoizolacija kad se ne zna je li neki čovjek zaražen i boravi kući 14 dana. Moji roditelji se ne boje koronavirusa, a ni ja se ne bojim virusa, te se nadam da će brzo prestati ta pandemija. Zaključila sam da se moji roditelji ne boje virusa zato jer nisu u stresu. Mislim da je koronavirus najgori virus koji vlada od kad sam ja rođena i promijenio je život svih ljudi na planeti Zemlji.

Goran Artuković: Moj radni dan počinje u 9 sati. Prvo obavim higijenu i obučem se. Zatim doručkujem i pogledam nastavu na HRT 3. Ako je mama kući, školske obveze rješavam prijepodne s njom. Ako ona radi, tada sam neposlušan i igram igrice na laptopu. Ipak sam do sada bio uspješan u radu jer mi pomažu roditelji i seka. Više mi se sviđa škola na TV–u, jer me u normalnoj školi neki učenici ponekad malo gnjave.

Lovro Perković: Probudim se u 8 sati. Doručkujem i spremim se za školske zadatke. Sjednem za svoj radni stol i počnem s radom. Zadovoljan sam sa školom na daljinu jer imam odličnu učiteljicu koja je sve isplanirala. Napravila je Viber grupu u kojoj nam šalje zadatke.

U 10 sati pratim nastavu na televiziji za 3. razred. Najviše se radujem likovnoj kulturi i sastavcima. Kad mi je nešto nejasno, pitam roditelje. Dobro mi ide, ali nekako sporije. Dobivam ocjene tako da kad napravim što trebam pošaljem učiteljici na Viber i ona mi pošalje ocjenu. Ipak, volim normalnu školu jer se tamo mogu družiti s prijateljima.

Lena Kolarić: U našoj domovini škole su zatvorene zbog koronavirusa. Nastava se održava na daljinu. Novo i za učenike i za učitelje. Meni je jako zanimljivo. Učiteljica nam šalje zadatke preko Vibera i gledamo nastavu na televiziji. Jako sam zadovoljna ovakvim načinom učenja i rada. Radimo zadatke istom količinom kao i kad smo u školi. Svaki dan radujem se novim zadacima i novom učenju. Jako su mi zanimljivi integracijski zadaci koje nam učiteljica zadaje. Trudim se sama rješavati zadatke. Ako mi je potrebna pomoć, pomognu mi roditelji i sestra. Kada učiteljica pošalje zadatke ja ih riješim i mama ih pošalje učiteljici. Nakon ispravka mojih radova obavijesti nas o ocjeni i pogreškama u zadacima. Zadatke koje sam da sada obavljala bili su uspješni. Nedostaju mi učiteljica, moja učionica i prijatelji. Željela bih da ovo brzo prođe i da se svi vratimo u školu.

Dora Rengel: Ujutro kada se probudim odem oprati zube, umiti se, počešljati i obući. Zatim pojedem doručak i krenem raditi. Radije bih išla u školu nego radila doma jer je malo prenaporno. Ali mi mama objasni što mi nije jasno i pomogne kada mi je pomoć potrebna. Preko dana se igram s lutkama, čitam lektiru, plešem, pjevam, sviram klavir, crtam… Navečer gledam televiziju s mamom i tatom. Fale mi prijatelji i igra s njima. Ali kada korona prođe sve će se vratiti u normalu.

Riana Radola: Svako jutro nakon doručka gledam školski program na televiziji. Nisam zadovoljna ovakvim načinom učenja jer više volim kada mi učiteljica ili učitelj prepričavaju gradivo. Radujem se tome što škola na televiziji traje samo sat vremena jer nije dobro dugo gledati televiziju. Svaki dan pišem zadaću. Ne da mi se, ali moram. Ako mi treba pomoć pomaže mi mama kad se vrati s posla. Do sada sam jako uspješna u radu jer imam puno vremena za pisanje. Ocjene dobivam tako što mama pošalje zadaću učiteljici ili učitelju na Viber, pa oni ocijene moj rad. Kada sam u školi osjećam se kao kod kuće, ali s puno prijatelja. Jedva čekam da se vratim u školu da vidim prijatelje i prijateljice jer mi nedostaju. Pogotovo želim zagrliti svoju najbolju prijateljicu Korinu. Ona mi puno znači i bez nje sam tužna.

Povezane vijesti

• Za učenike iz Splita i Omiša i njihove pratitelje kućna izolacija
• Divjak: Ako se aktivira najgori scenarij, škole će nastavu voditi online
• JOŠ SE NE ZNA HOĆE LI SE I KADA OTVORITI U ugostiteljskoj srednjoj školi kuha se doma, u tehničkoj virtualne radioničke vježbe