Neven ne voli dvorane. Ne voli natjecanja. Ali, voli biti zdrav, kaže, i zato svakoga jutra vježba na otvorenom, u parku ispred svoje zgrade na Verudi, okružen zelenilom i tišinom. Ne hvata se na vrevu, moderne strahove i kuknjavu, već za svog drvenog konjića s hvataljkama i pozdravlja dan ekvilibrirajući između neba i zemlje. Neobično, a izgleda tako prirodno. Možda bi se svi trebalo ugledati na Nevena! (D. PALIBRK)