Nevjerojatna pustolovina i ulov kapitalke među glavonošcima

(Privatna arhiva)

Još jednom nam se javio Branko Miler, ribolovac koji nas je ponovo ugodno iznenadio svojim ulovom.

Ovoga su mu puta na meti bili glavonošci među kojima se našla i jedna kapitalka.

Evo što nam je Branko ispričao o tome:

– S prijateljima sam se otputio na jedrenje za produženi vikend.

Kao i inače, uvijek odem dan ranije u Smokvicu da uzmem ribarsku opremu pa tamo i prespavam.

Tako smo u subotu u podne krenuli iz Biograda prema otocima.

Prvo Žut, pa Rava, pa Ist.

Stanemo na bovi pa ja svaku večer panulam i ujutro rano krećem dalje.

Tako sam to večer probao na bovi malo loviti i nije bilo ništa posebno.

Za večeru nakupim nešto sitno šaruna, a pauke sam, budući da su svi bilo mali, vratio u more – priča nam Branko.

– U ponedjeljak se vežemo na bovu u Solinama na Pašmanu. Sa čamcem se otpeljam malo van iz zaljeva da probam malo na lignje. Budući da na kraju sistema imamo vezan peškafondo ulovio sam dvije lignje i jednu sipu.

Vratio sam se na jedrilicu i bacio malo narezane sardele za primamu. Tu je dubina bila 12 metara – nastavlja Branko.

– I kad je počeo padati mrak počela je radit i sipa.

Vrlo brzo sam ulovio par komada kad je odjednom nešto jako povuklo štap, toliko da se sav iskrivio.

Mislio sam najprije da je hobotnica pa polako vučem, a kad sam je zagledao vidim da je stvarno mrcina.

Kako kod sebe nisam imao ni sak ni kuku da je izvadim, kažem prijatelju da bi drži štap, a ja ću je primiti s rukama.

Ali čim sam je dotakao ona sa svom silinom pusti crnilo meni direktno u glavu, otkači se i pobjegne.

Ostao sam malo tužan, ali idemo dalje – priča Branko dalje.

– Lovim ja tako polako uz gemišt, radi pokoji liganj, poneka sipa, tu i tamo šarun s drugim štapom na koji sam stavio malo sardele.

Svega dovoljno…

Lovim i polako pričam s prijateljima kad nakon dobrog sata opet na peškafondo povuče jače.

Ali sada sam imao spremnu kuku tako da sam je lijepo dovukao do vrha i zakačio kukom tako da mi nikako više ne može pobjeći.

Moja je i baš sam se razveselio.

Drugo jutro smo polako krenuli put Biograda.

Na moru bonaca pa smo oko 10 sati na jedrilici na gradele bacio lijepo ribe, lignje i manje sipe. Pojeli smo ih uz laganu vožnju pa su moji prijatelji otkrili da im je sipa bolja od liganja a što ja već dugo znam.

Ovu veću sam ponio kući izvagao je, i ispalo je da je bila teška 1426 kilograma.

Kasnije smo je u nedjelju pojeli spremljenu u pećnici s krumpirom, a pošto nas je bilo osam, stavio sam i par muzgavca sa strane.

I mogu vam reći da je bila baš odlična – ispričao nam je Branko Miler.